Na meni je narodna nošnja koju sam obukla povodom nastupa na koncertu u Sava centru. Koncert je održan zbog proslave 35 godina postojanja KUD Tucović.
To je šopska narodna nošnja. Sastoji se od bele košulje, bele suknje, crne haljine sa zlatnim vezom i šarene tkanice.
Na koncertu su predstavljene razne igre. Moja drugarica je igrala vlaške igre i obučena je u vlašku nošnju (samo joj fali kecelja koju je kasnije obukla).
четвртак, 28. новембар 2013.
петак, 22. новембар 2013.
Bliži se SVURF
Bliži se SVURF. Nastupićemo sa predstavom Zavrzlama. Ja u toj predstavi glumim Alisu. Po meni, naša predstava je vrlo zanimljiva. Na SVURF sam takođe poslala slike Beograda i jedan kolaž. Prošle godine smo takođe učestvovali na SVURFU sa predstavom Princeza Dalila protiv zlog čarobnjaka Valtazara i njegovog pomoćnika Zmaja sa pilećim mozgom, ali nismo pobedili. Volela bih da ove godine svi damo sve od sebe i da publika uživa u našem nastupu.
Свурф
На свурф ћемо ићи 30. или 31. децембра. Углабном, једва чекам да одемо на СВУРФ. Није битно да ли ћемо победити, битно је да се добро забавимо. Глумићемо преставу Заврзлама. Ја глумим Лудог Шеширдзију. Мој костим садржи велике панталоне са пуно џепова и неколико шешира. Надам се да ћемо се сви потрудити да будемо најбољи. Није важно победити, важно је учествовати.
Zasto se kuca čašama prilikom nazdravljanja
Zbog strаha od trovanja ovaj običaj potiče iz srednjeg veka.Tada je, naime, postojala opravdana bojazan da vam neko sipa otrov u pice. Zato je uvek običaj da se pre svakog ispijanja pića gost kucne časama. Prilikom sudara, piće iz jedne caše bi se prosulo u drugu i pomešalo se. Na taj način bi se dokazalo da nijedno piće nije otrovano i da je bezbedno za piće.
Ovu informaciju sam izvukla iz ''Školarke''.
Ovu informaciju sam izvukla iz ''Školarke''.
субота, 16. новембар 2013.
Рисовачка пећина
Једног лепог сунчаног викенда решила сам да мало отпутујем до Рисовачке пећине. Рисовачка пећина се налази на самом улазу у Аранђеловац. Пећина потиче из каменог доба палеолита, односно стара је око 40000 година. У њој је живео прачовек-неандерталац назван рисовачки ловац. Данас посетиоци могу видети реконструисане фигуре рисовачког ловца. Сазнајем да су били ниски , мало погрбљени и снажни. Бавили су се ловом и израђивали предмете од камена. У пећини и око ње пронађене су кости мамута, носорога, хијене, лава и медведа које су докази да су у праисторији и ове животиње ту живеле. Лав у Србији -не могу да замислим! Сликала сам се са џиновским скелетом пећинског медведа у музеју близу пећине- aaa, делује страшно! Рисовачка пећина је богат и прелеп траг далеке прошлости. Такође треба знати и да у Србији осим Рисовачке пећине има још дивних трагова прошлости и у другим градовима и музејима. Зато идите у музеје и откријте како су живели наши преци.
Пријавите се на:
Постови (Atom)