Јелена: Једном сам имала зеца.
Андреа: Мислим да је
време да променимо угао гледања.
Милица: Тако је. Управо
је мој Драги донео лоптицу за игру.
Ана: Мој пас воли кишу. Лаки једва чека да истрчи и шљапка по барицама.
Јован: Ја немам пса.
Али не волим кишу.
Душан: Хоћеш да кажеш
да никад ниси шљапкао по барицама?
Милош: Баш смо
променили угао гледања. Свака нам част!
Ката: Знаш, мој деда је увек говорио да није лако променити угао
гледања.
Лука: Моја сестра има
најбољи угао.
Јован: Какав је то угао
гледања?
Лука: Подни. Знаш да
она пузи по поду.
Јелена: Имам утисак да смо променили тему.
Ана: То нам увек полази за руком.
Ана: То нам увек полази за руком.
Милица: Мислим да је
мој Драги заслужио да га озбиљно схаватите.
Милош: Их, бре, Милице, причиш о том Драгом као да је нека важна личност
у нашем животу.
Андреа: И ја мислим да мој Џукси заслужује мало пажње. Према томе...
Јелена: Према томе,
мислим да су зечеви умиљатији од паса.
Ана: Па, који је то
угао гледања?
Лука: Ако мене питаш,
то је туп угао.
Милош: Е, брате, најбоље је било оно кад је Душан после пет година
схватио да има пса у кући.
Јелена: И какав је то
сад угао?
Лука: Ако мене питате,
то је оштар угао.
Милош: Пре бих рекао да
је то невидљиви угао.
Милица: Драги је управо
донео коамд папира на коме пише...
Ката: Да није твој
Драги научио и да пише, Милице?
Ана: Немогуће!
Јелена: Све је могуће.
Наставиће се... (to be continue)
Напомена
(За писање сценариа користи се искључиво courier фонт са величином слова
12pt.Видите да текст изгледа као
да је писан писаћом машином.)
