Једном давно у далекој земљи где су живели људи добрих намера, увек весели, увек срећни, увек насмејани, једног судбоносног дана морали су упознати зло. Краљ и краљица те земље морали су удружити дружину најбољих и најпаметнијих да би се они супротставили злој вили Гроздани и њеној помоћници Малој сирени. Краљ и краљица су позвали: Хипхопа, најбољег слоножирафећског плесача, Мерлина чаробњака над чаробњацима, неустрашивог ловца званог Вук, сестре Пепељугу и Ружицу и наравно свог сина принца Дерека. Они су морали да заштите своју земљу да је Гроздана не би уништила и донела вечну таму над њом. Дружина је почела да смишља план. Идеја је била да се направи музички катапулт, тако да се у њега ставе најлепше ноте које излуђују Гроздану и да их испале ка њеном замку. Међутим... Ни Гроздана није седела скрштених руку. Послала је своју помоћницу, Малу сирену, у њену најмрачнију и најтајнију одају да јој донесе древну књигу из праисторије вила и да спреми војску летећих пирана коју ће она предводити. Гроздана је почела да листа књигу све док није наишла на праву враџбину: "Леди, тугу фокстор" на старо вилинском или ти на нашем "Ледено, тужно заувек". За ту враџбину било јој је потребно: слуз, жабљи батаци, ајкулин зуб, уво слепог миша, ватрени рубин и правилно изговорене чини.Тако је она ковала зле планове док су принц Дерек и дружина имали проблем. Катапулт је био направљен, али нису имали ноте. Одлучили су се да помоћ потраже од Мерлина пошто је он све знао да реши. Он их је посаветовао да оду до Славујке, професорке шумског певања. Она станује у Шумарку зрна три, дрво број осам. Дружина крену до Славујке која је била у великом послу. Ређала је ноте од до до највише славујске ноте Ц. Морали су је прекинути у послу пошто је ово било хитно. Славујка поплави кад чу какво зло се спрема, брзо узе ноте из славујске опере и пружи их дружини. Дружина је сад имала ноте али проблем је био како их ставити унутар катапулта. Неко је морао да их отпева. Пепељуга и Ружица почеше певати, а Хипхоп их је пратио плесом. И тај посао су завршили, остало је још само да неопажено приђу Грозданином замку и испале све ноте. Ловац Вук је рекао да је вежбао на најбољој ловачкој академији и да савршено гађа тако да ће он испалити ноте. Док је Гроздана још увек спремала враџбину, а Мала сирена спавала, дружина се прикраде замку и поче испаљивати ноте. Гроздана и Мала сирена почеше јурцати по замку и држати се за уши, јер је музика била тако лепа да њихова зла срца то нису могла поднети. За неколико минута њих две су спаковале кофере и отишле далеко, далеко одавде да их више никада нису видели. Дружина се вратила победнички кући и прославила, а после... Не знам шта је било после, ово је било довољно за причу.